scritti di un cuore rosa

Bene..
Cosa potevo dire.
Solo che io vagabondo, vagabondo che cade accidentalmente nel cuore degli altri.
Incidenza in modo triste e piccolo, raccogliere tutto l'amore di questo mondo e poi scompaiono,
come per magia che colpisce al 12:00. Non stare dietro una scarpetta di vetro singolo.

Šansa je kao Tur de Frans: dugo se čeka, a brzo prolazi!

andjela77 | 20 Novembar, 2011 15:03

Nema potrebe, hvala ti. Nacices vec neku normalniju koju ces cuvati u svakom smislu. Zelim ti sve najbolje, da istrajes i dalje pa cak i vise u onome sto si umesan i da tako bude u svakom semestru zivota.

Svakako se jednim krajem otvara nov pocetak, sta god to znacilo..

Pa izvucicu ono najbolje, mozda to sto obozavam ritam otkucaja tvog srca, sto sam znala da kad se nasmejes dok me ljubis da je ceo svet oko nas nebitan, sto se sto puta cinilo da je ovo nesto najsigurnije sto cu ikada osetiti.. Zapamticu, sebicno i za sebe, tvoju strepnju pogledom kad me upitas neko vazno pitanje sto bi moglo da promeni nase zivote do kraja, i onu zbunjenost zbog koje nisi mogao da odgovoris na ista.
Bicu nasmejana kada naidjem na puteve gde stiklama ne mogu preci, iako nece postojati vise niko da me prenese i olaksa. Dovesce me do suza sto po prvi put je neko brinuo da li me boli. Ali, kad ih obrisem, shvaticu da ipak postoje i takvi muski kreteni. Oni bolji. Zapravo.
I kojii nisu bezosecajni, koji su spremni na mnogo toga samo da zadrze one koje vole, koji imaju hrabrost da priznaju i zagrle kad bi najradije odbacili sve.
Necu ti reci da nedostajes. Previse je tuzno za ovu sadasnjost. Recicu ti, nedostajaces. Zamisljajuci pritom sve one gradove u kojima me neces drzati za ruku.

No, cesto se nasa sudbina nalazi na putevima koje biramo da bismo je izbegli.



`Neko mi je negde rekao da ishod svega kontrolisem sama.
Da cu pobediti jedino ako se budem usudila i da se borim. Jeer, u sustini je pobeda isto sto i poraz. Tako da, sve je na meni kako postavim, osetim i smislim.
Pa, i ti pripadas u taj skup osoba kojima dugujem.. Sebe.
Zato, najpre izvini sto nisam osetila situaciju na pravi nacin. Sto sam dozvolila da se izgubimo u necem nevrednom u odnosu na nas. Izvini sto ti nisam dozvolila da kazes ono sto osecas i mislis, sto sam te napala kako bi zastitila sebe, od straha, od straha da me ne pitas o mojim emocijama. Izvini sto kad si spomenuo nas, ja nisam umela nista da progovorim. Izvini sto sam se uvek ponasala onako kako se nisam osecala.
Nista od svega sto sam napisala nije govorilo o mom tacnom stanju. Nisam uspela onu noc da idem do kraja sa svojom iskrenoscu i to dovoljno dokazalo..
Zato, dugujem ti redosled:
-na pocetku poznanstva kada si govorio o stipaljki, i o tome sto nesto znaci kome si je poklonio, slagala sam te, kada sam ti isti dogadjaj prepricavala u bioskopu, onu noc. Da. Slagala sam. Jer, u tom trenutku nisam ni ja vise bila ravnodusna.
-u trenutcima kada sam spominjala bivse, ili ti bivseg, kako god, nikada nisam to postavljala tako da biti osetio kao da je meni to `vaznije`, vec sam htela da ti dokazem da ja tebe nikada necu moci da ubrajam sa njima. U to ime izvini sto ne govorim `on je moj bivsi`, vec `on je neko koji ostaje negde izmedju svega`
Izvini sto sam u stanju na milion nacina da opisem u sebi sta mi je sve to znacilo, i i dalje mi znaci, sto nista od toga nisam imala dovoljno snage da kazem naglas.
E pa, recicu ti, ni u jednom trenutku nisam istinski zelela da zavrsimo. Kada sam mislila na nas, mislila sam na to koliko je u sustini meni to sve jedna potpora. Koja ce izdrzati svu daljinu ovog sveta, koja ce izdrzati sve boli, i prepreke. Izvini sto sam nepromisljeno reagovala, sto nisam pomogla najpre sebi, pa kasnije i tebi time.. Sto sam nam odmogla, oduzela, izbrisala.
Volim te. Ne zbog toga sto izgledas tako kako izgledas, to ostavljam drugima, jer mene je smrtno vezala tvoja dusa, ciji sam deo ponela sa sobom, samo zato sto ima takve osecaje, sto ume toliko da se brine i zrtvuje.
Izvini sto pominjajuci nas, nikada necu moci da uporedim sa svojom dugom vezom, sto je ona trajala dve godine, a ova nasa, za mene, dva zivota!

Hvala ti, sto postojis tu. Tu gde si me naucio. Na levoj strani.`




ZAGRLIO SAM TE U SRCU, I NE PUSTAM TE NIGDE!

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Ponekad..

andjela77 | 20 Novembar, 2011 15:03

Ponekad pozelim da ti predlozim da se vidimo, samo da zagrljajem u kojem sam najsigurnija iznova dobijem snagu za dalje. Ponekad zamisljam kako imam moc da nastanem u tvom snu, pa da tako sklupcani nasoj sili ostanemo do kraja jedno. Ponekad pozelim da sve ono sto je nekada bilo nestasno prekrizim, i pustim onaj poznati replay nakon game over-a. Da preskocim dane prazne i bezciljne i utopim ih u tvojim pogledima kako bi samo nadoknadila izgubljeno.
Ponekaad..
Ponekad bi volela da zauvek ostanem deo tvog zivota!

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Samo je san stvarnost Tu nema ni jučer, ni danas, ni sutra... Preostaje samo nada i očekivanje.

andjela77 | 20 Novembar, 2011 15:02

‎`Ti mene uopste ne poznajes!!`- rekoh mu.
`Mislis?! Kad si nervozna kaziprstom desne ruke igras se sa pramenovima kose, kad kupujes cokoladicu 
uvek ces izabrati kesten, nikad kokos, a kad volis cutis vise nego ikad. 
I ja cu te pustiti da cutis. Samo nemoj progovoriti prekasno.`

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Čestitamo!

andjela77 | 20 Novembar, 2011 14:58

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb